О књизи: година / Друштвено-историјски роман „Тиберије“ допуњује дуологију романа „Сципион“ и „Катон“ о успону, опадању и дегенерацији Римско друштво у свој друштвени и морални антипод Књига „Тиберије“ приказује моралну атмосферу ере формирања и консолидације римске монархије, касније назване империјом. Царство је настало из ватре и крви вишегодишњих грађанских ратова. Њен оснивач, Август, понудио је компромис ослабљеном друштву, „стиснувши“ монархију у оквире републиканских облика владавине. Да би помирио римску свест, коју је васпитавала република, са већ „неримском” стварношћу, уздигао је лицемерје на главни идеолошки принцип. Међутим, његов наследник Тиберије морао је да се суочи са ситуацијом у којој се кришка лицемерја излизала и да је новојачана аристократија схватила губитак своје некадашње друштвене улоге. Монархија је бацила маску и захтевала послушност од народа. То је за њих постало нешто попут леденог доба, ломећи њихове душе, преображавајући њихов поглед на свет, искривљујући вековне вредности. Тиберије се нашао у средишту ове духовне и психолошке катаклизме и, као прилично богат по природи, својом је судбином изразио трагедију једне контроверзне епохе.